Hronika tvrdoglave ljubavi

Prvi radno ,neradni dan ove godine. Jutros sam za cudo ,odolela iskusenju da odem do kancelarije, zadovoljila sam se sa par mailova i telefonskih poziva. Prvi krug praznika je za nama .Zvani i nezvani gosti ,gomile hrane, sampanjac, jelka , pokloni cestitanja , prepun inbox telefona u svemu tome mi je nedostajalo samo jedno-on . Tim jednim glagolom -nedostajati- mogu ukratko opisati svaki minut ovih praznika. Nedostajao mi je dok sam kitila jelku, uzivala u sampanjcu , setala po snegu . . . Hvatala sam sebe kako zamisljam, sta bismo mi radili da smo zajedno, kako bi mi grejao ruke dok setamo, kako bi mi se smejao dok se zalim na dosadne rodjake, cudio tome sto sam u sred praznika smrsala ceo kilogram (na mojih 49 to se i primeti)... Te sitnice cine onu tanku granicu izmedju carobnih i obicnih praznika, sada to znam i iz prakse. Dok sada gledam novogodisnju jelku primecujem da je na njoj najvise ukrasa u obliku srca, ove godine sam i dobila na poklon par mandarinskih pataka koje bar po feng sui donose ljubav. Ove praznike sam provela sama , ali ne tako usamljena kao nekih godina kada sam imala pored sebe tamo nekog pogresnog. Pa mozda patkice i pomognu , mozda ovo i bude godina ljubavi. Cekacu ga , mozda proslavimo zajedno bar kinesku novu godinu kada nam se sa ovim nije dalo...