Hronika tvrdoglave ljubavi

Danas je sve tako dobro a opet ništa dobro nije...

Lep sunčan dan , ugovoren novi veliki posao , prijatna šetnja , muški komplimenti , dovoljno novca na računu... Savršen dan jedne devojke , ali skoro...

Nijedan moj uspeh nijedna moja sreća ne leči koliko me boli njegova nesreća . Ta tuga ne bira vreme ne bira mesto prikrade se kao lopov , zaledi na tren namešteni osmeh , pokvari po neko sitno zadovoljstvo , tako je u toku dana, ali zato vlada noćima . Tada ostajemo same prepuštene jedna drugoj , ponekada navrati i bes ali šta je bes za tugu, ne može je on oterati. 

Čudim se ipak kako na kraju pobedi onaj tračak optimizma kako vlažnih očiju od jednog razočarenja , pogledam u onaj drugi mesec ako nije februar biće mart... uhvatim se za nagovetaj nade i počinje novi dan... Još jedan skoro savršen dana

Prvi radno ,neradni dan ove godine. Jutros sam za cudo ,odolela iskusenju da odem do kancelarije, zadovoljila sam se sa par mailova i telefonskih poziva. Prvi krug praznika je za nama .Zvani i nezvani gosti ,gomile hrane, sampanjac, jelka , pokloni cestitanja , prepun inbox telefona u svemu tome mi je nedostajalo samo jedno-on . Tim jednim glagolom -nedostajati- mogu ukratko opisati svaki minut ovih praznika. Nedostajao mi je dok sam kitila jelku, uzivala u sampanjcu , setala po snegu . . . Hvatala sam sebe kako zamisljam, sta bismo mi radili da smo zajedno, kako bi mi grejao ruke dok setamo, kako bi mi se smejao dok se zalim na dosadne rodjake, cudio tome sto sam u sred praznika smrsala ceo kilogram (na mojih 49 to se i primeti)... Te sitnice cine onu tanku granicu izmedju carobnih i obicnih praznika, sada to znam i iz prakse. Dok sada gledam novogodisnju jelku primecujem da je na njoj najvise ukrasa u obliku srca, ove godine sam i dobila na poklon par mandarinskih pataka koje bar po feng sui donose ljubav. Ove praznike sam provela sama , ali ne tako usamljena kao nekih godina kada sam imala pored sebe tamo nekog pogresnog. Pa mozda patkice i pomognu , mozda ovo i bude godina ljubavi. Cekacu ga , mozda proslavimo zajedno bar kinesku novu godinu kada nam se sa ovim nije dalo...

Svima koji ovo procitaju od sveg srce zelim da u novu godinu udju sa osmehom , bez starih predrasuda i kocnica a sa novim elanom i nadom. Proveren recept za ostvarenje zelja. Potrudicu se da 2010-u koja je donela i poslovne uspehe i nove prijatelje i ono najlepse-NJEGA, ispratim sa osmehom i nadom. Samo ja cu znati gde ce biti moje srce i misli veceras u ponoc. I secanje na njega je dovoljno da ugreje ovu noc. Hvala mu na tome poklonu , sto me naucio da volim opet. Nekam nam 2011g bude pre svega slobodna i zdrava ostalo cemo sami stvoriti.

Hladna lepota ove noci , zamrznute senke i tragovi u snegu , kao zamrznute neizgovorene reci . . Kako je lep bio oktobar ove godine , mesec u kome sam se prvi put posle dugog vremena zaljubila, u kome sam sebi priznala da nisam hladna kao ova decembarska noc... Ipak ostalo je i u vatri trag starog leda , koji je zaledio neizgovorene reci na usnama. Nikada mu nisam rekla da mi nedostaje, da mislim na njega, da ga zelim, da ga volim, da bih volela da jednog dana dobijemo bebu. Sve to je on meni govorio a ja precutkivala ili odgovarala sa dobro -glupa zenska taktika ne otkrivaj sve karte odmah . Ne postoji pogresno vreme za prave reci, veceras to shvatam na tezi nacin, veceras kada bi mu sve to rekla a ne mogu . Veceras prodajem sve novogodisnje zelje za sansu da izgovorim neizgovorene reci... Vreme neka presudi.

Danas je zvanicno bio poslednji radni dan u ovoj godini. Sutra pocinje veliki praznicni odmor,taj odmor smo trebali provesti zajedno, da je bilo srece . . . Danas sam , mozda i namerno , nekoliko obaveza i sastanaka prebacila u sledecu nedelju, cisto da prevarim tugu. Jednom prilikom sam cula da su u praznicno vreme, srecni ljudi jos srecniji, a tuzni jos tuzniji. To je sigurno rekao neko od ovih drugih, veceras mu dajem medalju istine. Ovih naredni dani, bice moj ispit na glumackoj akademiji zivota. Ljudi oko mene ocekuju da ih castim osmesima, da uz pesmu ispratim godinu koja mi je donela toliko toga dobrog, oni ne znaju drugu stranu osmeha , oni ne znaju za najlepsi i najbolniji poklon odlazece godine , ne znaju za njega. Nijedna moja suza nije kanula niti ce ovih dana , ako bi kanule ,iz njih bi se rodila bujica pitanja ,cudjenja ,iznenadjenih pogled. Njih sam zaledila ,pretvorila u najlepse kristale za novogodisnju jelku, da me podsete kada ih dodirne i ozivi poneki zrak svetla, gde mi je srce zalutalo i ostalo.

2003.godina Uran je ulazio u sazvžđe riba, veliki revolucionar , oslobodilac hrlio je u zagrljaj varljivog ,mističnog  i nadasve rmantično varljivog Neptuna - tada sam se prvi put posvađala zbog njega , i to je bio prapočetak ove hronike. 

Znam da čudno zvuči -prvi put posvađala zbog njega-, ali i ljubav se rađa iz  mrženje (-X-=+). Sve do ove godine nisam sama se bi mogla objasniti šta je to mene nateralo da se bez nekog bitnog povoda , motiva svađam zbog nečega- što mi nije bilo ni bitno ni drago  ni vredno ni moje. 

Kada se najzad 2010. Uran na kratko otrgao iz Neptunovog zagrljaja , revolucionarno zakoračio carstvo Marsa  i prošetao prvim stepenim tvrdoglavog  ovna , ja sam shavtila da se na ovom svetu ništa ne dešava bez razloga i smisla . Kako nekada univerzum salje cudne poruke i kako one nekada dugo putuju, ali valjda je najbitnije ne izgubiti ih u suludoj trci za vremenom , novcem, prestizom. Hvala ti Uranu ,sto si sto si mi dao sansu da ga zavolim, hvala meni samoj sto nisam tu sansu propustila. Ove vetrovite noci , taj Uranov dar placam tugom i samocom i ne znam koliko dana samoce kosta jedan minut ljubavi i to je Uranov potpis- nista se unapred ne zna , nista sigurno nije, dugo je kratko, kratko je dugo . Da li vredi da se pitam sta ces mi Urane doneti kada zavrsi svoju sedmogodisnju setnju kroz ovna , daleke 2018 ? Ne necu ga to pitati , necu nista za sebe traziti, samo cu ga zamoliti za mrvicu njegovog zlatnog praha-slobode... Urane iznenadi me , kako samo ti znas, ovo je vreme darivanja ,budi moj Deda mraz.

Za početak ovoe hronike , biram baš današnji dan , dan kada sam između poslovnih pobeda i ličnih poraza , prihvatila da sklopim primirje sa Hronosom  , da prihvatim njegovu zapovest- strpljenje.

Ovo će biti priča o dugoj noći ratnice svetlosti , koja je živela uljuljkana u ugodnosti poslovnih uspeha , udobnosti ženske lepote , sigurnosti zaključanog srca, sve do....... Ovo će biti priča o meni.

Kada se samo setim onih dana pre NJEGA , ne znam da li ih se sećam sa čežnjom ili prezirom , ništa me nije bolelo , nisam plakala ali se nisam ni smejala celim srcem , nisam padala ali nisam ni letela. 

Blaženstvo mira sam prodala za obećanje raja, ne žalim. Sunčan dan zamenila za šansu da prođem ispod duge , ne žalim. Dozvolila da se iz dve mržnje , rodi jedna ljubav , ne žalim. Ni danas nisam sigurna kada se rodila ta ljubav i da li je ikada i umirala ili je samo probuđena iz zimskog sna proteklih vekova. A rodila se u inat zdravoj pameti , matematici , logici u inat celom svetu.  Prerano je sazrela i odrasla , preskočila dečije bolesti i došla do testa koji nije bio po redu ,po  satu ,po  vremenu , došla je do testa strpljenja.

Kada niste sa nekim koga volite , njegovom/njenom krivicom , kako je lako to osećanje tuge pretočiti u bes i osvetu , te posle zaborava odbaciti te teške ali zaštitničke emocije. Ja nemam tu privelgiju da ovo osećanje zatrpam osvetom, povređenom sujetom. To što sam danas sama sa tom perano sazrelom ljubavi , mogu prpisati u krivicu svima ( Bogu , državi , narodu ...) samo ne mogu njemu. Ne mogu ni da nastavim dalje , ljubav će me zadržati , ne mogu je zatvoriti pobeći će , ne mogu je zgaziti ni uprljati ...

Danas je taj dan kada sam prihvatila da ću ove praznike dočekati sama , da ću sama na zimovanje , da ću sama gleadati kako padaju snegovi , kako se tope ... Nadu nisam ubila  ali ni masku skinula , ona je štit od zluradih komenatara , ciničnih osmeha , od "dobronamernih" saveta . I danas sam pobedila u par bitaka , preživela par slaloma zaleđene staze poslovanja u Srbiji, danas ću da uživam , u kupovini novogodišnjih sitnica , garderobe ni danas niko neće znati da je i bolan osmeh ipak osmeh , to je onaj osmeh kada znam , ne da verujem ili osećam već prosto znam , da misli na mene. On kome je posvećena poslednja misao pre sna  i sa kim mi u mislim počinje novi dan , nadam se da zna i ono što mu nikada nisam rekla , da ovo zlo ništa nije obrisalo , da bih mu dala svu svoju sreću (njemu sada više treba), i  da ću čekati- sklopila sam mir sa Hronosom .... 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.